Preduzetnik Anđelo DiĐorđo se ne plaši neuspeha. Kao maturant srednje škole Tomas R. Proktor iz 2019. godine, živi život sa hrabrošću i entuzijazmom. DiĐorđo je potpuno posvećen svom novom poduhvatu: novootvorenoj prodavnici antikviteta, Handshake Antiques.
Nakon što je posle diplomiranja živeo u Čikagu, Ilinois i Bostonu, Masačusets, tražeći više obrazovanje na kampusu Kolumbija koledža u Čikagu i glumačku karijeru, vratio se kući kada se svet prebacio na virtuelne audicije. Svetla tačka pandemije omogućila mu je da svoju strast prema antikvitetima pretvori u posao u dolini Mohok, dok istovremeno digitalno prijavljuje svoje radove za komičarske prilike. Radeći na lokalnoj radio stanici WIBX, prirodno se snalazi pred mikrofonom, što pripisuje odrastanju kao veoma angažovan student u umetničkoj zajednici na Proktoru.
Osvrćući se na svoje iskustvo iz srednje škole, brzo poseže za kolekcijom obilja pozitivnih uspomena. „Bio sam srećan što sam tamo i voleo sam da idem u školu svaki dan. Voleo sam da pravim malo problema“, šali se DiĐorđo. „Maturirao sam kao 121. u svom razredu. Moje sestre su bile kao treća i deveta, a ja sam imao 121. Ali najviše sam se zabavio, tako da je to sve što se računalo. Imao sam mnogo nastavnika na mojoj maturskoj zabavi!“, veselo deli DiĐorđo.
Sedeći na kauču presvučenom kožom boje konjaka, DiĐorđo se oseća kao kod kuće, stara duša među kuriranom kolekcijom umetničkih dela i antikviteta koja služi kao gozba za oči. „Obavio sam 24 prodaje nekretnina 2025. godine, a onda sam video da je ova zgrada ponuđena za izdavanje. Izgledala je kao dobro mesto. Dopala mi se fasada izloga. Osetio sam da ima dobar potencijal i zato sam jednostavno povukao okidač i uradio to.“ Dok kupci ulaze i izlaze iz novootvorene prodavnice, topli pozdravi između DiĐorđa i posetilaca naveli bi vas da pomislite da ova prodavnica ima dugu istoriju u ulici Dženesi. Umesto toga, to je podrška njegove rodne zajednice, iste one koja mu je pružala još od dana kada je bio učenik u osnovnoj školi Olbani, srednjoj školi Džon F. Kenedi i školi Proktor.
„Kada sam se prijavljivao na fakultete u Bostonu, morao sam da pošaljem video prijavu. Moj video je bio suštinski deo mog prijema i bila je to školska komedija koju sam montirao. Imao sam gomilu nastavnika u školi koji su mi pomogli da je snimim i prikažem, i svi su oni takođe bili u njoj. Verovatno je bilo 20 edukatora u njoj, a samo oko petoro njih me je ikada predavalo na času. Bili su jednostavno toliko spremni da budu deo toga, govoreći: 'Šta god mu je potrebno, mi ćemo pomoći.' Tokom jedne nedelje sam snimao stvari i davao im scenarije. Dakle, zaista i zaista sve je bilo (pa, ne sve, ali 95% svega) zahvaljujući podršci koju mi je Proktor pružio“, deli DiĐorđo.
Kada ga pitaju o nastavnicima koji su na njega ostavili trajan utisak, lako je razumeti zašto DiĐorđo ne može da izdvoji samo jednog. Međutim, školska vožnja instrumentom koju je vodio njegov tadašnji instruktor benda Aleksijus Vronka dovela ga je do povezivanja sa Townsquare Media, što je potom negovalo vezu sa voditeljem radio stanice i na kraju ponudu za praksu. Ta inicijativa prve godine studija je imala veliki uticaj na tada mladog studenta koji se našao kao kod kuće pred publikom.
Šetajući oko antikvarnice Handshake, možete videti počast lokalnim suvenirima: jedinstveni živi muzej gde predmeti ostaju neko vreme, a zatim se sele u novi dom. „Volim Utica Stalno ljudima govorim: Ne bih bio ono što jesam da nije bilo obrazovanja koje sam stekao u Utica Gradski školski okrug i neverovatna podrška svih prosvetnih radnika. Bilo je jednostavno najzabavnije. Sećam se da sam govorio mlađim razredima kada sam bio maturant: Vi pravite stvari kakvima jesu. Ako uđete sa lošim stavom i ne pozdravite čuvara obezbeđenja, nećete imati dobro iskustvo. Jednostavno je samo, znate, pozdraviti domare“, deli DiĐorđo.
On ima prirodni talenat za sklapanje prijateljstava gde god da krene, karakteristika koja je svakako njegova fabrička podešavanja. „Išao sam u školu u Bostonu sa desetinama prijatelja iz Kalifornije. Imali su potpuno drugačije obrazovanje. Bili su ljubomorni što sam izašao iz...“ Utica Reci šta želiš o Utica , ali ima mnogo dobrog. Ima mnogo, mnogo dobrog, posebno u srednjoj školi Proktor. Ako svakog jutra ulazite misleći da je mrzite i da ne želite da budete tamo, onda će to postati stvarnost. Poslednjeg dana rada u školskoj televizijskoj jutarnjoj emisiji, rekao sam: „Samo budite promena koju želite da vidite.“
Čini se da je to samoispunjavajuće proročanstvo, jer jedna od stvari za koju smatra da je nedostajala zajednici bio je novi prostor, baš kao onaj koji je on stvorio, gde antikviteti mogu biti dostupni i lokalni. Ovaj mladi preduzetnik, butik sa jedinstvenim dekorom, srušio je zidove i renovirao podove kako bi ostvario svoju viziju, vodeći „znojni kapital“. DiĐorđovo prvo upoznavanje sa antikvitetima došlo je od pomoćnika direktora škole Proktor, Kena Ščesnijaka, strastvenog kolekcionara. „Dakle, zaista, svaki aspekt moje karijere – gluma, umetnost i posao sa antikvitetima – nekako je negovan sa srednjom školom Proktor u…“ Utica Školski okrug Grad. Volim sve što je staro. Mnogo mojih komičnih ukusa je takođe pod uticajem prošlih vremena. Mnogo toga koegzistira. Kada sam išla u školu, moji prijatelji koji su pričali o komediji pominjali bi veoma savremene ljude, a ja bih pominjala, znate, Filis Diler. Ljudi bi pitali: „Zašto ovaj tip pominje Filis Diler kao nekoga koga zaista voli?“
Njegova ljubav prema svemu što je vintage imala je neke prednosti za njegov krug prijatelja. „Ja sam veliki ljubitelj vinil ploča. To je jedna od stvari koja je uvela ovu prodavnicu. Imam preko 3.000. Sve su to prva štampa, sve u plastičnim omotačima i po abecednom redu.“ DiĐorđo se zatim okrenuo cenjenju dekora iz sredine veka. Kada se preselio u Čikago vozilom kompanije U-Haul, bio je pun antičkog i vintage nameštaja koji nije mogao da ostavi. „Moji roditelji su prevrtali očima na sve to, misleći da je to za njih besmislica“, seća se uz smeh.
Danas su se njegovi mama i tata predomislili, srećni što vide da se njegova strast manifestovala u malom biznisu. Sa stavom „radite vredno i zabavite se vredno“, uživa u predstavljanju malih delova prošlosti svojim vršnjacima. Na fakultetu bi pripremao koktel (kao što je Menhetn ili Kosmo) serviran u odgovarajućim čašama, a prijatelji bi ga odmah voleli, stvarajući nove ljubitelje Art Dekoa do kraja večeri.
Jedno od njegovih najvećih profesionalnih dostignuća do sada jeste rad u emisiji „The Second City“ u Čikagu, legendarnoj komedijskoj instituciji. Njegov bivši šef, radio-voditelj Bil Kiler, dobro je upoznao DiĐorđa radeći rame uz rame u medijima. „Bil kaže da sam jedini glumac koji se bori i ne bori, jer imam toliko drugih interesovanja i toliko stvari koje me ispunjavaju, i imam. Imam prijatelje koji su u Njujorku i muče se, i oni su jadni. Evo me, prodajem neke stare antikvitete sa osmehom na licu i srećno idem na posao svaki dan“, primećuje on.
Sa pokretačkom snagom malog preduzetnika i šalom u džepu, sigurni smo da ovaj diplomirani Proktor pripada centru pažnje i na sceni i kod kuće u dolini Mohok.